Category: Tek onako
Prilagodjavanje
Polazak u vrtić nas je sve izbacio iz uljuljkanog mira. Svi zajedno insistiramo na prilagodjavanju.
Uloge
Moji filmovi se menjaju, a ja bih da mi uloga konstatno bude karakterna. Ili bar lepa, kao Andjelina. 🙂
Bol
I kad sam srećna, ja plačem. I kad sam tužna, opet plačem. Najviše plačem kad sam nemoćna. Kad se osećam poniženo, i kad sažaljevam sebe što moram da učestvujem u nekom dogadjaju.
Knjige
Nik Hornbi je, sigurno, moj trenutno omiljeni pisac. Džulijan Barns, takodje, mada nisam čitala njegovu knjigu o smrti. Bila sam trudna, i nije mi išla uz raspoloženje. Još uvek se nije smestila u raspored....
Želje
Prilično je klizava stvar sa željama: neke se i ostvare. Ne bih da neskromno hulim na sudbu (kletu), naročito što sa strpljenjem nisam u najboljim odnosima, ali ako nije “sad i odmah”, onda, bolje neka i ne bude. Mislim, posle se samo nadješ u problemu, zar ne?
Sex & the city filozofija za dugo letnje popodne
“Nikada neću imati savršenu kosu, niti ću moći da nosim belo, a da se ne isflekam”.
Kofer, deo drugi
I uvek imam najviše kofera, torbi, pomoćnih torbi i “ličnog prtljaga”, nego bilo ko drugi na stanici, aerodromu… Sve svoje sobom nosim, i to činim sama: zabavno je da mi zaista, ali zaista, kofere nikad niko nije nosio… Ali, zašto uvek svi komentarišu njihov broj i veličinu, ako sve ide samo na moja ledja?