Kako si?
Film “A, kako si ti, Kaća?” nastao kao sećanje na ružno vreme koje smo zajedno učinile lepim
Category: prijatelji
Sve te lepe slike
Šta mi na kraju ostane i čemu na kraju služim u ovom vrtu bede, zla i očaja u koji se pretvorio današnji svet, nego da se radujem malim radostima, suzim nad malim pobedama, volim moj mali život i ljubim ovo malo svetlosti što tamu razdvaja?
Ogovaranje, trač, zanimacija za usta
Zašto odrasli, zreli ljudi, sami ne reševaju svoje sukobe? Plaše se sebe, ili se plaše drugoga? Ti drugi su ogledala – koja nam ne govore uvek da smo najbolji i najlepši na svetu. Što i sami znamo, ali ne volimo da čujemo od drugog.
Mi, deca sa periferije grada
Nosili smo „Lee Cooper“ farmerice sa tregerima, „Varteks“ 501 je došao kasnije, a kad je šverc iz Turske pobedio šverc iz Trsta, pojavile su se prve „nike“ patike i zamenile „borovo“. Lažne, naravno.
On bi na ovo frknuo – matori, sećam te se (posveta Šaretu)
(foto: poslednja fotografija sa FB profila Radovana Šarenca) Otišao je, kao što je i živeo: sam, ostavljen, usamljen, neshvaćen, osuđivan i sa visine gledan od onih koji su od njega manje znali, a nešto...
Četvrt veka, k’o četvrt bureka – taman
Od tad je prošlo, evo – 25 godina.
U kojima smo se borili, nekad za ideale, nekad da dočekamo sutra. Živi. Te noći, kad čekaš jutro kojeg nema, te su noći smisao života. Kad možeš o njima da pričaš, kao ja sad, znači da je jutro došlo. I da si krenuo dalje.
Lanac prijateljstva
Dugujem svim divnim ljudima sa kojima radim, sa kojima živim, čije radosti i tuge delim, sa kojima brige postaju manje. I drago mi je, u ovo vreme sabiranja i željenja želja, da prošle godine nisam izgubila ni jednog prijatelja, a da sam ih dobila mnogo. Dugujem svojim roditeljima, dugujem svojoj porodici, dugujem im više vremena, više smeha, više opuštenosti, manje brige.
Sećanje
Vest o smrti Steve Obrića, novinara, videla sam jutros, u maglovito i mračno beogradsko jutro, na Facebook zidu Goce Jocić. Zasuzile mi oči, u cigareti videh smiraj… … i od tad mi je u...