Sreća – epilog
Napolju su se čule petarde i trubači, iz daljine je odzvanjao limeni zvuk. Neko je slavio odlazak godine, čijoj se sreći i lepoti radovao, samo tren ranije.
Category: sreća
Sreća 14
Juče mi je ušao čovek, onako, običan neki čovek, ni da mu odredim godine, ni šta je po zanimanju, ni odakle je. Taj je hteo da pričamo o sreći.
Sreća 13
Bio onaj jedan, tako izaš’o po cigare i nije se vraćao tri’es godina. E, tako ću, vala, i ja.
Sreća 12
Ovi kolači su ista ja: malo kvrgavi, malo rastureni, negde im nedostaje neka ivica, potpuno su nesavršeni, i zato liče na mene.
Sreća 11
Drugi muževi izvode žene na doček Nove godine, u kafić, restoran, ti mene na žurku u hitnu, pa na afterparty u Urgentni centar, šalila se, snagom koja joj se naprasno vratila.
Sreća 10
Jeftine parole premrežile su svet, nema čistog neba, sve su motivacije, afirmacije, informacije, formacije.
Sreća 9
Oni se tako čvrsto drže jedno za drugo, i toliko dugo hodaju Zemljom, da znaju sve puteve, za njih nema pogrešnog.
Sreća 8
Od nje su kupovali cveće, kad idu u posetu, onima za koje se nadaju, i onima za koje nade više nema.
Sreća 7
Taj pogled, pun prećutne molbe i nade, očekivanja da će ona pomoći, da je sve u njenim rukama, nikada neće moći da potisne iz teških sećanja.
Sreća 6
Sreća? Ona je zaista nikada nije čekala. Ako je nekoga očajnički želela, bila je to Nada. Zbog toga je znala da stranac laže. da je govorio istinu, bio bi Nada.