Kako si?
Film “A, kako si ti, Kaća?” nastao kao sećanje na ružno vreme koje smo zajedno učinile lepim
Tagged: ljubav
Oktobar
Pončo prijateljstva, možeš ispod njega da se sakriješ kad je kiša, može da te zagreje kad je hladno, a inače je – lep.
Letnji dan
Koračala sam već polupraznim Beogradom, ispred mene je išla žena u lepim crnim pantalonama, i belom košuljom zavrnutih rukava, vodila je psa, i delovala kao osoba koja voli što živi. I pas voli.
Deda
Kako su raspusti bili dugi, deda je za svaki dan imao plan. I svakog dana me je vodio na neko drugo mesto: na jezero, na bazene, u muzeje. Deda i unuka su obilazili redom sve muzeje u Kragujevcu, od Narodnog, preko onog u Šumaricama do Zastavinog. I galerije, i spomenike… ali najviše smo voleli muzeje. Kustosi su bili ljubazni. I nikad nikog drugog tu nije bilo, a mi smo im kratili duge dane. Ja sam zapitkivala, deda je zajedno sa mnom razgledao, oni su odgovarali. Sledeće godine ponovo. Posebno su nas voleli u Dečijoj biblioteci, zvali su nas „devojčica i deda“. Zimi, kad napada sneg, deda je išao sam na drugi kraj grada, da mi zameni knjigu. I prenese pozdrave bibliotekarki.
O psima, deci i još ponečemu
U subotu smo devojčice i ja bile na izložbi pasa. Moja deca jako vole životinje. Ne bih sebi da pripisujem zasluge, ali jesam podržavala tu, po svemu, prirodnu ljubav. Marija je sa godinama stekla...