Tagged: usrećiti

Juče mi je ušao čovek, onako, običan neki čovek, ni da mu odredim godine, ni šta je po zanimanju, ni odakle je. Taj je hteo da pričamo o sreći.

Bio onaj jedan, tako izaš’o po cigare i nije se vraćao tri’es godina. E, tako ću, vala, i ja.

Jeftine parole premrežile su svet, nema čistog neba, sve su motivacije, afirmacije, informacije, formacije.

Oni se tako čvrsto drže jedno za drugo, i toliko dugo hodaju Zemljom, da znaju sve puteve, za njih nema pogrešnog.

Taj pogled, pun prećutne molbe i nade, očekivanja da će ona pomoći, da je sve u njenim rukama, nikada neće moći da potisne iz teških sećanja.