Kad crnka brani plavušu – igra je izgubila sportski karakter

Jeste čuli da je lik napravio blog, piše o oružju, pištoljima, puškama, a mnogo vojne i lovačke opreme može i da se poruči on-line? Kažu, poseta raste svakodnevno. “Alexa” zbunjen, “Google analytics” raste. A ima i lik što prodaje opremu za ribolov, varalice, mamce, strune, taj je zaposlio i oca, i ženu, a deca pakuju gliste, kad dođu iz škole. Ima i jedan, taj prodaje samo mušku kozmetiku, setio se da muškarce mrzi da se smaraju po radnjama i parfimerijama, zna da im je lakša klik-klik kupovina, a i brate, niko neće da ih vidi kako izlaze iz radnje sa “nivea” mlekom za telo, k’ neka strina.

Carevi, a?

Svi su izmišljeni. (Ako sam nekom dala ideju za biznis, 10% profita da uplati u humanitarne svrhe, pošteno?)

Izmišljeni su kao primer, jer nijednog od te trojice, čak ni ovog što dila vojnu opremu, javnost ne bi napala, ni kritikovala što su se latili posla. Teško se živi, nezaposlenost, svaka čast onome ko uspe da se izvuče. To bi bio stav.

Ali, isti taj aršin ne važi za jednu devojku. Ona je mlada (23), i pokušava da bude uspešna, ma šta to u Srbiji značilo. Ona radi, naporno radi, ali vaskolika interenet zajednica nije srećna sa rezultatima njenog rada, iako je, pak, vaskolika internet publika njima naklonjena. I sama ne pripadam sloju obožavateljki fešn-blogerki. Ma, uopšte, celo to “žensko ćoše” nije moja sfera interesovanja. Kuvam, spremam, čistim, ali imam i dovoljno godina da garderobi ne pridajem preveliki značaj u životu. Sa druge strane, kupujem časopise, i imam ćerku od 16 godina, koja prati sve trendove, što ne znači da kupuje skupe stvari, ali traga za svojim stilom. Što je, avaj, tako prirodno, i tako normalno za njene godine. Kada je ujak pita šta da joj donese iz UK, ona odgovara:”Vogue!” Želim da objasnim da imam neku predstavu o ovome o čemu pišem, iako ne posećujem modne blogove.  Za fenomen “Zorannah” čula sam, pre nekoliko meseci iz razgovora moje ćerke i mog muža(!!!).  Tada sam i otišla na blog, videla, zatvorila. I sama sam sklona da se šalim na račun žena koje koriste izraze “must have”, i izgledaju u sred bela dana kao da su krenule na modnu reviju. No, gore mislim o onima što se ne kupaju, i izgledaju kao da ih oblači mama od 85 godina.

Internet je najviši domen demokratije, shvatih. Jer, koliko znalaca bi zaista kupovalo u radnji koju drži Rom i prodaje skupe tašne? Mogao bi odmah da zatvori radnju, jer mu niko ne bi verovao da su torbe originali. Na netu, to može da radi, jer ga niko ne vidi, ne zna ko je on, na netu možeš da radiš i ako si invalid, Rom, žena, možeš da napraviš posao bez ulaganja, i rezultati, na kraju, zavise samo od toga koliko si uporan i sposoban. Na netu svi imaju iste šanse – koje u životu nemaju.

Na “Blogomaniji” sam videla, u glavnoj sali, Zoranu. Drhtao joj je glas, i nekako, zvučala je kao da se nekome pravda:”Sad ja izdržavam mamu.” Bila mi je simpatična, ta želja da nekome dokaže da nešto jeste, i da opravda sebe. Ko nije čuo drhtaj u njenom glasu, da preispita svoj senzibilitet, odmah. Ono što je meni bilo zanimljivo je koliko puta je pomenula mamu. Devojke u dvadesetim (hvala ti, Bože, što nikada u dvadesete ne mogu da se vratim, u njima sam napravila sve greške koje prosečan čovek napravi za ceo život) imaju potrebu da sebe dokažu kroz nekog drugog: uglavnom dečka. Muža. Ili tatu. Ona je pominjala mamu. To je njena tačka dokazivanja, ali i slabo branjena kapija tvđave koju želi da napravi: dve žene? Laka meta. Napadaj!

Kada stvari svedemo na njihovu suštinu, odgovori se nameću: ona je napravila posao, od koga se izdržava. Ne kuka kako je loše klima u Srbiji, ne odlazi na biro da traži posao, nije u armiji onih koji čekaju da se promene dogode, radi zakonito, to što radi nije nemoralno. U čemu je problem, zapravo, i zašto se bilo koga tiče, te odakle mu pravo da komentariše? Loše utiče na devojčice? Poštovani roditelji, pre nego ste dete pusitli da samo ide ulicom, naučili ste ga, nadam se, pravilima saobraćaja. Pre nego što ste detetu komp priključili na net, morali ste da budete sigurni da ume da ga koristi. Bezbedno. Ako niste, trk! Ne gubite vreme na analizi Zoraninog bloga, vaspitavajte svoje dete. I to sve pod uslovom da je vaš glavni strah da će vaša ćerka poželeti da se moderno oblači. Moj nije. Imam razne strahove, taj mi je jako nisko. I još – moja ćerka (16) je kritičnija prema Zorani od mene.

Na kraju – idu praznici. Novogodišnji. Ako je neko poželeo da mi pokloni majicu, i ako mogu da biram između elitno prihvatljivih majica “Braće Burazera” i oblaćene “Zorannah”, ja bih onu njenu, sa kap-kejkom. Hvala!