O sladoledu, knjigama i mizoginiji, na slučajevima nemajki Katarine M. i Severine V.
Kakve sladolede i koliko knjiga deci kupuju očevi, ne znamo, njih nema u evidenciji nepozvanih beležnika
blog
Nije mi potrebna supstitucija mladosti, ni da “izgledam dobro za svoje godine”. Potrebna mi je kvalitetna nega. Koja ne košta besmisleno, koja nije za maskenbal, za scenski nastup, već za svakodnevno korišćenje, za brzo šminkanje i pristojan izgled.
Ti ćeš možda sebe mnogo puta da razočaraš, ali mene ne možeš nikad. Ti ćeš od sebe tražiti da budeš bolja od drugih, meni si ti najbolja. Ti ćeš sebe da guraš i tamo gde ti nije mesto, ja ću te uvek čekati i biti zaštitna mreža. Ti ćeš patiti i brinuti, zbog raznih stvari, ja ću biti zadovoljna što si ti – ti.
Kad je objavljen “Paket aranžman” imala sam deset godina. U to vreme smo počeli da poklanjamo ploče za rođendane na kojima se jela doboš torta, sendviči sa “tommy” majonezom, a u boljestojećim kućama su krenule da se prave i pice, pečene u plehu za rernu, i sečene na kvadrate.
Izgledao je uvek kao idealan zet moje majke – tako gospodski odeven, tako jasan, kratko podšišan i uredan. Dok sam se zaljubljivala u muškarce koji izgledaju sasvim drugačije, jedan deo mene je uvek po malo bio zaljubljen i u Masima. Zbog stila i zbog ruku.
More