Katarina Blog

Letnji dan

Koračala sam već polupraznim Beogradom, ispred mene je išla žena u lepim crnim pantalonama, i belom košuljom zavrnutih rukava, vodila je psa, i delovala kao osoba koja voli što živi. I pas voli.

Sreća – epilog

Napolju su se čule petarde i trubači, iz daljine je odzvanjao limeni zvuk. Neko je slavio odlazak godine, čijoj se sreći i lepoti radovao, samo tren ranije.

Sreća 14

Juče mi je ušao čovek, onako, običan neki čovek, ni da mu odredim godine, ni šta je po zanimanju, ni odakle je. Taj je hteo da pričamo o sreći.

Sreća 13

Bio onaj jedan, tako izaš’o po cigare i nije se vraćao tri’es godina. E, tako ću, vala, i ja.

Sreća 12

Ovi kolači su ista ja: malo kvrgavi, malo rastureni, negde im nedostaje neka ivica, potpuno su nesavršeni, i zato liče na mene.