Sex & the city filozofija za dugo letnje popodne
Ovu rečenicu moram da zabeležim:
“Nikada neću imati savršenu kosu, niti ću moći da nosim belo, a da se ne isflekam”.
Keri Bredšo, u epidzodi koju sam juče gledala, po, mislim, deseti put. Dok sam peglala, što samu Sex and the city filozofiju stavlja na jako nisko mesto. Pre osam godina, kada je emitovana premijerno, ova serija je predstavljala “Strah od letenja” 21. veka. A onda, protokom godina, i besomučnim repriziranjem, svela se na seriju koja fino zauzima delić pažnje, dok radim jedan tako isprazan i dosadan posao, kao što je peglanje. Poslednja u nizu repriza je odlično tajmingovana: pet epizoda, vezano, nedeljom od 11.30 do 14. Idealno za sve neopeglane gomile, još ako se tempiram da vodu za fajtovanje dodajem dok su reklame, ihaaaj!
No, da se vratim rečenici koju sam morala da zapamtim, i da posebno komentarišem. Dakle, to je rečenica mog života. Ili bar, jedna od…
