Category: Tek onako

O, mladosti moja

Zateknem sebe, na auto-putu Bratstva i jedinstva, kako imam 45 godina, kako sam se promenila koliko i zemlja koju je taj isti put jednom povezivao, drugi put razdvojio, i kako slušam tu pjesmu, o mladosti.

Deda

Kako su raspusti bili dugi, deda je za svaki dan imao plan. I svakog dana me je vodio na neko drugo mesto: na jezero, na bazene, u muzeje. Deda i unuka su obilazili redom sve muzeje u Kragujevcu, od Narodnog, preko onog u Šumaricama do Zastavinog. I galerije, i spomenike… ali najviše smo voleli muzeje. Kustosi su bili ljubazni. I nikad nikog drugog tu nije bilo, a mi smo im kratili duge dane. Ja sam zapitkivala, deda je zajedno sa mnom razgledao, oni su odgovarali. Sledeće godine ponovo. Posebno su nas voleli u Dečijoj biblioteci, zvali su nas „devojčica i deda“. Zimi, kad napada sneg, deda je išao sam na drugi kraj grada, da mi zameni knjigu. I prenese pozdrave bibliotekarki.

Krug

Istim tim belim starkama sam se radovala i kad je mene neko čekao da se vratim kući sa žurke. Taj neko je nosio belu spavaćicu, presretao me kao duh u mraku hodnika i vriskao kroz šapat (može se, stvarno, da se vrišti korz šapat): “Ti nisi normalna!”

Nove, novije i najnovije godine

Ima godina koje su pojeli skakavci, ima godine koje su oglodali pacovi, ima i načetih moljcima, na neke se ukakio golub, a na neke krava. Neke su, opet, svetle, vesele, radosne. Radjali su se novi životi, ljubavi, prijateljstva, a i u poslu se radilo.