Kad istekne radno vreme
Koračala sam polako, gegala se ulicom, korak po korak. Noge su mi bile teške, teško sam disala, ali je bio lep, topao, avugustovski dan, nedelja, a ja pred kraj trudnoće.
Išla sam trotoarom, a ulicom je, paralelno sa mnom, i istom brzinom, sakupljač papira gurao svoja ogromna kolica, natrpana ostacima kutija, ambalaža i novina čija su olovna slova neki ljudi prethodnih dana slagali u reči i rečenice, i mislili da je to što rade užasno važno, i da će te reči da promene svet.
Kretali smo se istim tempom, ja sam razmišljala, kao i uvek kad vidim nekog ko teškom mukom zarađuje za život da sam uspela da ga prevarim, život da prevarim, da ne moram da se mučim, jer radim ono što volim, i od čega mi ne kaplje znoj na okovratnik ko zna čije košulje, oprane još kad je bila kod prvog vlasnika.
Gegala sam se, posmatrala ga ispod oka, mislila koliko je to težak posao, a on se pravio da me ne vidi, gledao je ispred sebe, pogled mu se završavao na hrpi starog papira.
Iz dvorišta firme koja se tih dana doselila u naš komšiluk, neko je viknuo:
– Ej, ti, stani!
Pogledala sam na desno, nisu mene zvali. Njega su zvali. On se nije osvrtao, gurao je istim tempom.
– Ej, ti, sakupljač! Stani, da ti dam nešto!
Ne okrećući glavu, ni pogledao nije ovog koji se drao, iz sveg glasa je uzviknuo:
– Isteklo mi radno vreme!
I nastavio da gura svoja kolica.
Ja sam prasnula u smeh. Onaj što se drao se zaustavio na pola dvorišta i zabezeknuto gledao. Sakupljač je sasvim malo okrenuo glavu i namignuo mi.
(foto: Milinko Miša Radosavljević)
Razni su me učili poslu, biznisu, knjige, kursevi, pravila, metode, motivacije… kako da budeš uspešniji, bolji, kako da zaradiš više, kako da se predstaviš, kako da samo guraš i guraš svoja kolica starog papira praznom ulicom.
Sakupljač mi je dao najvažniju lekciju. Isteklo mi radno vreme. Tu je kraj jurnjave, strke, frke, tu počinje drugi život.
Srećan vam praznik rada, vama koji radite, i ne znate kad vam je radno vreme, vama koji ne radite, ali vam dan traje 24 sata, a brige 48, vama koji gurate svoja kolica, ubeđeni da svet od vas zavisi, i da će da stane ako vi ne gurate dalje, vama koji ste zaboravili kad počinje radni dan, a sećate se da je bilo negde na početku vaših 20-ih. Vama koji gurate tuđa kolica, a maštate da jednog dana imate svoja, pa da ih gurnete jače, vama koji gurate kolica, a mislite da su poslednji model bmw-a, vama koji ne želite da gurate kolica, nego da pevate, ali od nečeg mora da se živi…
Srećan vam praznik, da nam živi, živi, rad, a naročito kraj radnog vremena!
