Žene koje su izrodile ovo društvo jele su isključivo trticu. Kokošije dupe, sa malo ili nimalo mesa na njemu. Kožica je bila žilava, čak ni ona nije bila hrskava i ukusna kao na krilcima ili batacima.
Šta mi na kraju ostane i čemu na kraju služim u ovom vrtu bede, zla i očaja u koji se pretvorio današnji svet, nego da se radujem malim radostima, suzim nad malim pobedama, volim moj mali život i ljubim ovo malo svetlosti što tamu razdvaja?
Ne mogu. Neću. – su izjave sa tačkom. Iza njih nužno ne mora da stoji objašnjenje, osim kada sama želiš da ga daš. Pravdanje je nepotrebno, i ne moraš nikad i nikome da se opravdavaš.
Zašto odrasli, zreli ljudi, sami ne reševaju svoje sukobe? Plaše se sebe, ili se plaše drugoga? Ti drugi su ogledala – koja nam ne govore uvek da smo najbolji i najlepši na svetu. Što i sami znamo, ali ne volimo da čujemo od drugog.