Lanac prijateljstva
Jelena me je zvala juče, da se vidimo, obavezno. Iako ovih dana nerado izlazim iz kuće, sve u pokušaju da se odmorim, vratim sebi i pokupim snagu za dalje, i ona je to znala, rešila sam da se našminkam, da se lepo obučem, i da odem da se vidim sa njom.
Osećala sam da je važno.
Usput, došla je i Senka. Njih dve su ono što se zove moje najbolje prijateljice. Senka je naše prijateljstvo, davno jednom, opisala:”Kad bih ubila čoveka, u sred noći, prva osoba koju bih zvala si ti. Znam da bi uradila najbolje i da me ne bi osuđivala.”
Senka je išla sa pijace, punih ruku, ja sam izašla iz sigurnog prostora, Jeleni je bilo važno da se vidimo.
Osećala je da mi nešto duguje, i zbog toga je grizla savest. Ja njoj to nisam beležila kao dug, to nije bila dogovorna obaveza, ja sam to beležila pod “malu pomoć prijatelja”. Ona je želela da, na neki način, koji je smislila, to vrati. Pokušala sam da izbegnem, ali me zaustavila, rečima:”Ti si uvek pravi prijatelj.”
I tu sam stala.
To je najlepša čestitka, najlepša rečenica koju sam čula, ikada. U mom sistemu vrednosti, to je ono zbog čega živim. Zbog čega ujutru ustajem, zbog čega se borim, zbog čega se brinem, zbog čega ja imam osećaj griže savesti, zbog čega nekad ne spavam, zbog čega sam često jako umorna.
Živeti sa drugima, živeti za druge, a čuvati sebe, nije li to definicjja sreće?
Ne, ovo nisam pisala da bih se gordila, ovo sam pisala jer dugujem i ja nekome nešto.
Dugujem svim divnim ljudima sa kojima radim, sa kojima živim, čije radosti i tuge delim, sa kojima brige postaju manje. I drago mi je, u ovo vreme sabiranja i željenja želja, da prošle godine nisam izgubila ni jednog prijatelja, a da sam ih dobila mnogo. Dugujem svojim roditeljima, dugujem svojoj porodici, dugujem im više vremena, više smeha, više opuštenosti, manje brige.
Hvala vam svima, što ste tu, i što moj život činite vrednim.
Dragana, Milane, Tijana.
Ivana, Nenade, Davorka, Nedžade, Sanja, Marijana, Amere, Ado, Veljo.
Jasna, Sneška, Marija, Bobi.
Živeli, i srećni mi bili! Prenosim dalje ono što je Jelena rekla meni: “Ti si uvek pravi prijatelj.”
Najsrećnija bih bila da i vi dalje prenesete ljudima koji su vaši pravi prijatelji. Iako svi to znamo, i osećamo, dobro je čuti. I podsetiti se zbog čega smo tu, u ovom životu, baš na ovom mestu.