Avgust

Odavno sam znala: sva snaga koju imam, biće mi potrebna u avgustu.

I imala sam je.

Sad da me pitate, odakle mi i kako, ne bih znala da vam kažem. Ni ja ne znam. Ali, važno za avgust je bilo da ga preguramo.

Važno za to preguravanje, kad znaš da sledi nešto za šta ti treba snage je da se prvo dobro odmoriš.

I da staneš ispred života, grčkih bogova i mitova, strahova većih od Olimpa, i kažeš: “Jašta ću.”

I čim smo otpakovali stvari donete sa grčkog mora, spakovali smo Borisov kofer za bolnicu.

Tu imam mali prekid filma, niti želim da se sećam, niti da pričam o tome, a i kad bih želela, ne bih umela.

Ko je čitao serijal iz 2016. u njemu ima izmišljenih priča, ali ima i sasvim istinitih i vrlo ličnih. Ova je prethodila avgustovskoj situaciji.

Na kraju, sve se dobro završilo.

Kao što ću ja sad, i ovde, da završim ovaj post.

Prošao je avgust, izbegli smo iz njega sa gadžetom ugrađenim u srce mog čoveka. To njegovo srce neće učiniti većim, jer je to nemoguće, ali će ga učiniti stabilnijim.

Dosta. Hvala i bogovima, i avgustu.