Bore
Brinu me paralelne linije, koje prave moji podočnjaci i bore koje se pružaju od nosa ka bradi. Već neko vreme ih vidim, između njih se stvara neko meko jastuče mojih obraza. To jastuče je nekad veće, nekad manje.
Podočnjaci ne prolaze, kriju se ispod okvira naočara, ali ih vidim i osećam ih. U njima je umor stalnih briga, nespavanja, poluspavanja, snova koji me bude umornu. Ili me ne bude uopšte, neki dan mi ceo prođe u nastavku sna.
Bora ispod nosa mi izraz lica čini bezvoljnim. Kao da sam se više puta u životu oklembesila i povukla, nevoljno, nego što sam se smejala, glasno i srećno.
Strana mi je ta osoba koju vidim svakog jutra i večeri, dok prilježno perem lice, stavljam na njega tonik, serum, kremu protiv bora, kremu koja neguje. Oklembešena je. Trudim se da je ne gledam, sklanjam pogled, kao što nekad sklanjam pogled od drugih ljudi iz čijih očiju čitam da im je potrebna uteha, pažnja, lepa reč. Nešto što u tom trenutku nemam.
Sklonim pogled, ali me njihove oči drže u nespokoju.
Moje me oči ne brinu, ja sam ona koja je uvek dobro. I kad nisam, kažem da jesam, niko ne pita drugi put. I šta da me pita, i drugi su osobe koje se plaše da će ih moja tegoba podsetiti na svoju. I šta bi onda sa njom?
Sklanjamo poglede.
Ne vidimo se.
Ni sebe.
Bila sam na groblju. Od naše velike, bučne, šestočlane porodice, na groblju je polovina. Mi ostali dolazimo, brižljivo brišemo starom pelenom mermerne ploče, nežno milujemo slike. Zamenimo osušeno cveće, stavimo sveže, zapalimo sveće koje se odmah ugase. Postojimo malo, neko se unervozi, i prvi kaže “ajmo”.
A ja bih stajala tu. Postojala.
- Vidi, svi imaju klupice pored spomenika, moramo i mi da nabavimo jednu, da lepo sednem, kažem majci.
- Drvo moramo prvo, odgovara ona.
- Bagrem?
Ćuti, ne odgovara mi.
Gledam u sliku dede, na crnom mermeru belim linijama je nacrtan njegov lik. Ne sećam se da li sam bila zadovoljna kako je naslikan, onda kad smo podizali spomenik. Sada ga se takvog sećam, takvog kakav je na toj slici.
On ima dve velike, paralelne bore, jednu od očiju i jednu od nosa, a između je jastuče. Meko.
