Da li se žene starije od 40 godina šminkaju?
Na pisanje ovog teksta me inspirisala unutrašnja nervoza, jer nigde na domaćim mežama nisam naišla na kvalitetan blog koji se bavi izgledom žena koje imaju preko 40 godina. Nedavno je moja prijateljica Jovana (koja ima mnogo manje od 40) konstatovala da se sada kreme za lice ne dele po tipovima kože, već po godinama. Tamo gde vidite zlatnu boju, znajte da je to kozmetika za starije žene, i redovno je duplo skuplja od one za mlađe. Što govori i o zakonu tržišta (ponuda-potražnja), ali sugeriše da je za našu negu potrebno neko zlato, neki kavijar, dijamanti neki, ptičje mleko, nešto mnogo skupo, što će nam produžiti mladost. Ja ne želim da produžavam mladost, moje zrele misli, odgovornost prema mladosti moje dece i godine koje su iza mene su moje bogatstvo.
Nije mi potrebna supstitucija mladosti, ni da “izgledam dobro za svoje godine”. Potrebna mi je kvalitetna nega. Koja ne košta besmisleno, koja nije za maskenbal, za scenski nastup, već za svakodnevno korišćenje, za brzo šminkanje i pristojan izgled. I da me kože ne zateže, ne puca, ne peruta se i nemam alergijske reakcije.
Brižljivo pratim ono što pišu razne devojke, šminka-blogreke su pobedile i pre neku godinu najčitanije kuvar-blogerke. Ta dva sveta se na internetu međusobno isključuju, ali sigurna sam da postoji mnogo nas koje čitamo i jedne i druge. I koje u životu radimo i jedno i drugo: šminkamo se i kuvamo.
Iako sebe predstavljam kao feministkinju, pripadam onom talasu feminizma, koji ne insistira da si dlakava, neofarbana i nenašminkana. Poštujem kome je to izbor, meni nije. Potrebno mi je da budem uredna, po mojim kriterijumima urednosti, i pristojna, takođe po mojim kriterijumima. Što znači da ću ujutru da izađem iz kuće sa blagom, dnevnom šminkom, bez debelo izvučenog ajlajnera, i crvenog karmina. I da na šminkanje neću da potrošim bogatstvo, mereno vremenom ili novcem.
Ne znam da li će ovo biti jedini tekst na ovu temu, ili će ih biti još. Bitnije od ovog teksta mi je da se mi, starije od 40 godina, koje je kozmetička industrija otpisala, razmenimo o tome šta koristimo, kako, i gde to što koristimo nabavljamo.
Dodatno, da ovo pišem su me ohrabrili svi razgovori koje sam sa prijateljicama i poznanicama vodila pošto sam jednom, na Facebooku, objavila post o tome koje kreme za lice koristim. Bio je to post o kojem se uživo najviše govorilo. Svi ostali žive svoj život na internetu, i tu skončavaju.
Posle dugog uvoda, da se predstavim: imam 46 godina, suvu kožu, prirodno kovrdžavu kosu, koju farbam u crno, što mi je i prirodna boja. Od usluga plaćam frizerku, koja me šiša i farba, te oblikovanje obrva, koje su preguste i previše izražene da bih se sama njima bavila. Posebno sam ponosna na činjenicu da ih nisam očupala u dve decenije dugom modnom trendu koji je podrazumevao “obrvice, sitne pijavice”. Sve ostalo radim ili sama, ili ne radim uopšte.
Punih 15 godina sam radila na televiziji, i šminkala se svakodnevno, osim nedeljom, jer je to bilo moje lično pravilo, da nedeljom odmaram lice. Poslednjih desetak godina se ne šminkam kad mi do šminkanja nije, ali uglavnom mi jeste. Bar malo, svakog dana. Osim nedeljom.
Koži kakvu ja imam smeta i sunce i vetar i hladnoća. Na lice uvek moram da stavim neku kremu, i antirid, od pre neku godinu. Dobro su mi se pokazale kreme Apotekarske ustanove (Kragujevac, u mom slučaju, ali vidim da ih ima i beogradska, pretpostavljam i svaka druga). Neprevaziđen mi je antirid baš iz apotekarske ustanove, jer je lepo mastan.
Osim kreme, koži je potrebno još nešto, kao zaštitni sloj, koji ujedno i daje malo tona i svežine. Po pravilu, to su laki tečni puderi ili BB ili CC kreme. Trenutno isprobavam CC kremu “Bioten”, i čini se da je dovoljno laka, i daje sjaj koži. Koristim i malo korektora, nemam naduvene podočnjake, već blago do sumorno sive.
Pre nekoliko dana sam pronašla neke nove maskice za lice, u DM-u, svidelo mi se kako izgledaju, a i koštale su 99 dinara. Na pakovanju piše da je svaka za jednokratnu upotrebu, ali kako su gelaste strukture, ne znam kolika glava treba da mi bude da bih je potrošila odjednom. Zatvarala sam je (pa preko stavim neku drugu kremu, da ne lapi), i imala sam za tri večeri uzastopno. Čini mi se da sasvim fino neguju kožu, i da je lepo hidriraju, ujutru mi je lice bilo sveže i mekano na dodir, bez zatezanja.
To su ove maskice, ja sam koristila sa ružom, ali nameravam da isprobam i ostale:
Meni su se odlično pokazale i “crne maske” (pazite kad ih stavljate, moji ukućani su par puta doživljavali šokove, jer u našem kupatilu kad je mama unutra, ulaz je svima slobodan). A i dosadno je, ja bih crkla da 20 minuta dreždim bezveze, pa uz masku radim još nešto (gledam seriju, radim nešto za posao, čitam, mažem nokte…) Uglavno koristim “baleine”, koje takođe koštaju 99 dinara, ali sam se nedavno častila i jednom “velikom”, koja je koštala oko 300. Iznenađenje: u njoj su tri maske. Ta mi je, za sad, i najbolja:
Maske za hranjenje kože koristim ponekad, i kad mi ruka zastane u prodavnici. Nijednom nisam ni nezadovoljna, ni posebno oduševljena, preporučite mi, ako ste neku isprobali.
Što se klasične šminke tiče, prijatno su me iznenadili proizvodi “Llums”, iz “Lilija”. Ne bi mi na pamet palo da kupim “hajlater”, da nije bio na akciji, a od kad sam kupila, sijam 🙂 Ono što smo mi nekad, davno, zvale “rumenilom”, sad se razdvojilo na tri proizvoda: klasična rumenila (koja su još uvek neprijatno roze ili narandžasta, pa ih ne koristim, nikad i nisam), bronzere (koji su zlaćkasto-braonkasti, i ako nisu narandžasti, sasvim lepo i prirodno izgledaju), te “hajlajtere” koji su svetlucavi i sjajni, i na jagodicama daju malo odbleska. Čitava nauka, bokte!
Trend “konturisanja” sam preskočila, izgleda neprirodno, i vidi se iz aviona.
Maskare koristim koju imam, a imam onu koja je bila na akciji, najčešće “maybelline”, neku. Njima sam zadovoljna, trajno. Uostalom, “Maybelline” je izmislio maskaru u obliku u kom je poznajemo danas. (Nisam savremenica tog događaja, tako sam čitala.) Izdvojile su mi se dve:
Trenutno su popularni setovi senki za oči, koje koštaju pravo bogatstvo (50 evra, pa naviše). Ja zaista, za verovatno tri decenije koliko se šminkam, nisam shvatila poentu kupovanja tih velikih setova, od kojih koristim jednu ili dve senke. Ok, lep su poklon, jer to niko praktičan neće sam sebi da kupi, pa sam ih i ja tako dobijala. Koristim neku svetlo bež, eventualno braonkastu nijansu, ako se baš šminkam.
Olovku za usta koristim ponekad, kad stavljam jače karmine, jer oni bez olovke ne mogu da stoje. Mislim da već 20 godina koristim jednu istu, MaxFactor, iste boje, između bordo i ljubičaste.
Sa karminima nisam baš srećna, ili su presuvi, ili se očas skinu. Tu sam najtanja, nikako da pronađem marku i boju koja mi odgovara. Povremeno naletim na neki koji mi je super, ali brzo prestanu da ga proizvode. Uz olovku, jače boje traju i duže, ali ne koristim jake boje kada se šminkam za dan. Odgovarala bi mi neka boja mesa (teletine), ne i ove sad moderne boje bledog pilećeg filea.
Uvek, ali uvek i bez izuzetka, uveče skinem šminku. Sada micelarnom vodom, koju isperem, pa stavim kremu i antirid. I balzam za usne, ali meni su svi presuvi. Svi. Osim jednog, “Biobaza” koji sam koristila letos, i potrošila ga, a više ga nigde nema da se kupi.
Šta vi koristite? Šta preporučujete, čime ste zadovoljni, čime ne? Da li se pronalazite u novim trendovima, koji, čini mi se, podrazumevaju da šminkanje traje bar ceo sat, i da se na lice stavi čitavo bogatstvo. Ja iskreno ne poznajem nijednu ženu koja toliko vremena može da odvoji za šminkanje (ustvari, poznajem jednu, ona je doktorka umetničkih nauka, i mislim da je njoj šminka vid kreativnog izražavanja).
Možda, ako bude reakcija na ovaj tekst, i zaista se pokrene iskustvena razmena, nastavim, sa proizvodima za negu kose, tela, noktiju, ne znam za sad, niti bih se obevezivala. Kao što rekoh na početku, ovaj tekst je reakcija, i više je plod nekog unutrašnjeg nezadovoljstva, proisteklog iz činjenice da se nama, ženama starijom od 40, baš niko ne bavi. Nismo ni ciljna grupa za reklame, jer osim Endi Mek Dauel (fotošopirane) za L’oreal, nijedno lice starije od 30 nije na desnim stranama magazina.
Kao i uvek kada sam se pitala “zašto to neko ne uradi – zašto niko ne piše o šminkanju žena mojih godina?” došla sam do odgovora: “A ko tebi brani da pišeš, ako misliš da je potrebno?”
(naslovna fotografija: https://www.pinterest.com/pin/200199145910285241/)
*** tekst nije sponzorisan – sve o čemu sam pisala sam lično kupila i isprobala
Odlicno! Drago mi je da vidim neko da je napisao ovaj tekst. Ja imam 35 god i vodim beauty blog pa slobodno mogu reci da ne nalazim blogove za nas iznad 30 a kamoli 40.
Hvala, pratim tvoj blog, i jedan je od boljih. Jedini na koji sam prijavljena, mislim. Ali, zaista mi je osećaj da ili nismo tržište, ili da žene mojih i starijih godina to ne zanima. A nijedno nije tačno, bar ja mislim da nije.
imam preko pedeset godina. svakodnevno vozim bicikli i pijem dosta vode. ne koristim sapun za pranje lica godinama, isključivo vlažnim maramicama skidam šminku. koristim samo blagu hidrantnu kremu za dan, jer imam masnu kožu. jedino što uredno stavljam i uveče i ujutru je kolagenska krema oko očiju, jer imam tamne podočnjake i jako osetljivu kožu u tom predelu. Korstim tečni puder, stik za regije sa borama i kompaktni puder za lice svaki dan, osim leti, jer brzo pocrnim i ne treba mi šminka onda. Sva tri su max factor, a kompaktni je najbitniji. to je creme puff translucent koji se prilagodjava boji kože. broj je 05. Stavim maskaru, rumenilo i u zavisnosti od raspoloženja, sjaj za usne ili ruž, duboko crveni, boje mesa, bledo roze mat, jer imam prirodno pune usne. Da se šminkam sa tri sloja pudera sam naučila od profesionalnih šminkera u RTS gde sam radila kao novinar deset godina. Tako da sa ovom šminkom mogu da idem i pred kamere, a da izgledam prirodno, da mi se nos ne sija i da ne izgledam nakrečeno, pošto stavljam jako male količine svega. Puno se i smejem. jer radim već 17 godina u srednjoj školi sa decom. Smejem se kući. 🙂 (nekad se i ljutim) Kosa mi je tanka i brzo se masti, tako da je perem svako jutro. Dugi niz godina sam imala prirodnu boju kose i bila kratko ošišana, sad sam posvetlila kosu i pustila je…Stavljam masku od maslinovog ulja i limunovog soka na nju, kad stignem. Telo mažem isključivo Niveinim mlekom svakodnevno od kad sam napunila šesnaest godina. Odličan tekst.
A muškarci preko 40.?