Maj
Prvih dana plačeš po celi dan. Pa nekoliko puta dnevno. Pa jednom u nekoliko dana… na kraju, presuše suze, osim ovako, kad se setiš. I ide život.
Obećala sam, biću lepa na dodeli. Važnije od same dodele, nagrade, svega na svetu, pa i moje sebične tuge, je da se javljaju Vranješevići iz Nemačke, skajpujemo sa njima jedne večeri iz Buena Viste, smeju se, raspoloženi su. Stvarno je gotovo, Teodora je izlečena, i uskoro se vraća kući.
Svečana sednica Skupštine grada Kragujevca, na kojoj su nam dodeljene nagrade je bila lepa. I svečana. (Sad se setih, nisam uramila svoju diplomu, a obećala sam sebi da hoću. Teodori smo dali original, a mi imamo kopije. Moraću to da uradim ovih dana. Nisam ništa vrednije uradila u životu, mislim se tih dana…)
Na Đurđevdan, pre tačno deset godina, u rano jutro, rodila se Hana. Ili rodila sam Hanu. Ili, dobili smo, Boris, Maja i ja Hanu. Ili, podarena nam je Hana. Ona je moja prva Đurđevdanska nagrada. Slavi rođendan sa drugarima i drugaricama.
Vraćamo se iz igraonice, i zove me drugarica, sa kojom se retko čujem.
Jesi čula za Biseru Kaćinu?
Šta je trebalo da čujem, pitam, a glas mi već drhti… (Bisera ima pet godina)
Leukemija….
Okuplja se ekipa, računamo na tebe?
Naravno… (ovo ne znam kako sam rekla, ni šta sam tačno rekla, posle te grozne reči, koja obeležava živote dece meni dragih ljudi već dve godine…)
Prekidam vezu, počinjem na glas da plačem i da psujem. Ukućani me gledaju, kad shvate šta im pričam, počinju i oni da plaču. Ili da psuju, ovi što im roditelji nisu prisutni.
Kad se saberem, zovem Kaću. Prvo pričam sa Rankom, tatom Bibinim, pa sa njom.
Sa mnogo manje sumnje i dileme i malo manje straha nego kad sam taj razgovor vodila sa Teodorinim roditeljima, čvrsto obećavam:
Biće sve u redu, znam.
(i zaista, sve jeste u redu, Bibi prolazi zmajski kroz terapije, i oporavlja se. Nije još, ali – biće sve u redu, znam.)
Maja i ja smo davno imale karte za koncert u čast Vlade Divljana “Hajde sanjaj me, sanjaj”, i odlazimo, među moje vršnjake i starije od mene…
(koncert, sa zvaničnog kanala RTS-a)
1 Response
[…] septembru mi je Kaća, Biserina mama (vidi maj) spremila knedle sa […]