Spremi se ti, mali!
Berlin, Krojcberg, 22. april
Stajala sam i gledala kroz ogradu. Dečaci su igrali fudbal, na jednom kraju igrališta. Na drugom, neki su merili vreme, dok su drugi trčali. Razmišljala sam o tome ko će od te dece za neku godinu biti u reprezentaciji koja pobeđuje na Svetskom prvenstvu u fudbalu.
Zelenela se površina igrališta. Celo je bilo pokriveno podlogom. Grizlo me je to što, ako uopšte imaju igralište, deca u Srbiji loptu mogu da pikaju na teškom betonu, izlokanom, ili blatnjavoj, ugaženoj, travi. Ovo igralište, ogromno, bilo je od materijala na kom, ako padneš, nema krvi na kolenima, nema polomljenih ruku… doskok je mekši, patike ostaju cele, mala stopala nepovređena.
Mogla sam samo da zamišljam kako izgleda unutrašnjost škole, setila sam se na vreme da ne smem ni da gvirim, ni da fotografišem… i otišla razmišljajući kako talenat jeste bitan, ali su bitni i uslovi u kojima se on razvija.
Kragujevac, Prva gimnazija, 23. april
Ušla sam u učionicu najstarije gimnazije na području Srbije. Velika je i svetla, ista kao kada sam ja, pre 25 godina, izašla iz nje. Pod je krckao pod mojim koracima, a tetkice su, kao i uvek, tik pred moj ulazak prebrisale pod velikim vlažnim krpama. Uvek sam se u školi najviše plašila tetkica sa tom motkom, na čijem je kraju prljava krpa. Kad se podboče, naslone na motku i krenu da viču:“Gde si pošla? El’ vidiš da sam sad brisala?!!!“ Kolena mi kleckaju kad se setim. I sad sam ušla na prstima, iako sam sad, podsećam sebe, roditelj koji ide na sastanak. Roditeljski.
Sela sam u klupu, bilo je zagušljivo. Postoje dva mirisa koja su mi duboko u svesti: prvi je otužan miris obdaništa, drugi opor i težak miris tinejdžerskog znoja, koji se upio u podove, klupe, zidove. Na klupi je pisalo „Živac“. Imala sam dva druga koje smo tako zvali, i zabavljala sam se razmišljajući koji se od njih dvojice potpisao šestarom na klupi. Bila je toliko stara i izlokana, da je sigurno jedan od njih.
Ovde, dakle, moje dete provodi dane… razmišljala sam. Godine, u neudobnoj drvenoj stolici, na daskama koje škripe, svaki pokret se čuje. Izdajnička škripa vrpoljenja kada ti na pismenom nedostaje samo jedna formula, a tu ti je bila, na vrh olovke…
Kragujevac, naš stan, 24. april
Hana je bila uzbuđena. I ja sam.. Upravo se završila predstava njene grupe iz obdaništa, u kojoj je ona bila naratorka. U delu predstave ona i drugari igrali su tvist. Ne želeći da je zbunim svojim impresijama, pitam šta joj se u predstavi najviše dopalo.
– Dopalo mi se kako sam mogla da igram, i da mi noge klize. Znaš, mi smo u obdaništu vežbali na tepihu, pa nisam mogla da se krećem na prstima (pokazuje tvist). A u pozorištu sam mogla!
Setila sam se one berlinske škole. Da li i u njoj deca vežbaju ples na tepihu, ili imaju bolje uslove? Za ples, za fudbal, za sedenje na podu kad se leđa ukoče od stolica, za vazduh koji nije natopljen prašinom i znojem?
Gde nam deca provode vreme? Čime su zastrti podovi po kojima ona skaču, padaju, plešu, vežbaju, trče?
(foto: Jasna Veljanović, Hana i drugari na sceni Pozorišta za decu, Kragujevac)
Beograd, maj
… kad počnem da razmišljam o deci, i kako bi moglo da im se omogući kvalitetnije i zdravije okruženje, kako da bolje ispolje kreativnost, o tome razmišljam danima. Uglavnom istražujem. Ovog puta, pronašli su mene, nisam ja tragala za njima.
Kompanija „Tarkett“ me je obavestila o svojoj akciji “Učionica iz snova”, u kojoj su želeli da nagrade jednu školsku učionicu specijalnim podovima. Na kraju akcije, nagradili su tri učionice, tolika je bila želja dece, škola i roditelja da unaprede uslove rada mališana.
“Tarkett” se predstavio kao kompanija koja ima vrhunska rešenja za školski sektor: sa cenom koja nije previsoka, kvalitetnim materijalima, majstorstvom izrade i postavljanja.
Pri tome, najviše brinu o
Bezbednosti dece, što je i meni, kao roditelju, najvažnije.
Prednosti vinil podnih obloga i linoleuma koje proizvodi ova domaća kompanija su:
– Mekši su pod nogama i ublažavaju posledice pada, pogotovo u fiskulturnim salama (spremi se ti dečko iz Krojcberga! Možda titula promeni vlasnika?)
– Lako se čiste i održavaju (nema ljutih tetkica!)
– ne izazivaju alergije (linoleum) i pogodni su za decu sa resporatornim problemima
– proizvedeni su od potpuno prirodnih materijala kao što su smola, juta, laneno ulje… (linoleum) (što me je posebno iznenadilo, jer meni je linoleum acosijacija na klizav veštački materijal!)
– neki vinil proizvodi sadrže protivkliznu zaštitu („antislip“) za povećanu bezbednost (stepeništa, na primer)
– antistatik podovi zadržavaju statički elektricitet i pogodni su za informatičke prostorije (a znamo da nam deca, sviđalo nam se to ili ne, provode previše vremena sedeći ispred kompjuterskih ekrana)
Za fiskulturne sale proizvode specijalan sportski parket. (Na njemu bi Hana mogla da igra tvist, kao u pozorištu!)
Tarkett podne obloge su proizvodi vrhunskog kvaliteta, a proizvode se u Bačkoj Palanci.
Takođe, ove podne obloge sadrže površinska ojačanja koja sprečavaju habanje, drastično olakšavaju održavanje i obezbeđuju dugotrajnost i očuvanje kvalitetapoda. Kompanija pruža mogućnost konsultacija, savetovanja i obavlja obuku i izdaje sertifikate za one koji njihove proizvode postavljaju.
Meni se najviše dopao izbor boja i desena, koji učionice od sivog i sumornog mesta pretvaraju u šarene dečije sobice. Da poželiš da se vratiš u školsko doba, i zadatak rešavaš na ovakvom podu.
