Prilagodjavanje
Već skoro dva meseca smo u opsadnom stanju. Čekamo da se odigra proces prilagodjavanja. Budimo se sa plačom, oblačimo sa drekom i kuknjavom, opraštamo uz vrisak, dočekujemo sa suzama radosnicama, popodne nas prati bes i razdražljivost.
Muž je počeo naštinu da se kljuka bromazepamima. Ja, krišom, žicam cigarete po kancelarijama, iako sam se oprostila od te ružne navike još kad se mezimica rodila.
Polazak u vrtić nas je sve izbacio iz uljuljkanog mira. Svi zajedno insistiramo na prilagodjavanju. Na navikavanju da trpiš, da prihvatiš i ono što ti ne odgovara, da se uklopiš u sredinu koja ti se ne dopada, da izadješ iz svoje kuće, svojih igračaka, svojih navika i prilagodiš se tudjim pravilima. Razjeda me nemoć da situaciju promenim, i užas da moje mezimče provodi dan u ćošku, sisajući svoj prstić i grleći “Medu Pedu”, koji je jedini nije ostavio, odbijajući da učestvuje u životu vrtića, i jasno stavljajući na znanje da se sve dogadja mimo njene volje.
Koliko proces nazvan “socijalizacija” ubija jedinstvenost ličnosti, i koliko smo mi, kao roditelji koji se zalažu za individualnost, spremni da podržimo “prilagodjavanje”, dok u isto vreme, tamo gde se ono očekuje od nas, se bunimo, svadjamo, ne pristajemo? Gde počinje globalizacija, a prestaje individualnost?
Postoje mesta na koja se nikad nisam prilagodila. Moj muž se, recimo, nikada nije prilagodio na vojsku, a očekujemo od dvogodišnjakinje da se uklopi u sistem obdaništa. Kad me ujutru zapahne onaj karakterističan miris (?) kolektiva, i ja bih da što pre pobegnem. U čemu je suštinska razlika izmedju mene, koja se budim nevoljna da udjem u strogo struktuiran dan, i nje koja na to glasno i bučno ne pristaje? Verovatno u tome što se ja ne bunim glasno, i ne kukam da me čuje cela zgrada, a ona još uvek na sve to ima pravo.
Pomažem li joj ovakvim stavom i ovolikim preispitivanjem? Ah, biće da je sve to “za njeno dobro”…
PS. Paralaleno sa ovom, dogadja nam se i “tinejdžersko” prilagodjavanje na novu školu… nov način rada, nove prijatelje… i tu je proces samo naizgled laganiji: tinejdžerka mezimica se natrpala obavezama, sekcijama, časovima, aktivnostima, da ima vremena samo da prespava… i, ponekad, nešto pojede…