Prokrastinacija
U svetu je utvrđen dan borbe protiv bolesti odlaganja (prokrastinacije), oblika patološkog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje i odugovlačenje vlastitih obaveza bez nekog posebnog objektivnog opravdanja, a obeležava se danas. Stalno odlaganje neke aktivnosti, koje je ponekad nesnosno za samu osobu kao i njenu okolinu, psiholozi vide kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi bore protiv anksioznosti vezane za otpočinjanje ili završavanje posla. (“Blic”, 30.03.2010.)
Dakle, to što uporno odlažem da sredim ostavu, ima svoje ime. Zove se prokrastinacija. Mislila sam da je u pitanju obična lenjost. Sad mi je malo lakše. Kad sledeći put oborim pet stvari u pokušaju da dodjem do usisivača, opsovaću prokrastinaciju.
Danas sve ima svoje ime i svoje opravdanje. I sve se svrstava pod ozbiljne psihijatrijske dijagnoze. Više vremena provodim u analiziranju osećaja i pojava vezanih za neku neophodnu radnju, nego što ona realno traje.
Više razmišljam o odlasku kod zubara, nego što kod njega provedem vremena. Ako nekog moram da pozovem telefonom, a znam da razgovor niće biti prijatan, odugovlačim do beskraja. Ili pozovem, pustim da jednom zazvoni, pa odmah prekinem. Da ne smetam, glupo je da navaljujem…
Sad znam kako se to zove. Prokrastinacija. Ne odugovlačim ja. Ona je za sve kriva.
