Ulov (Sajam knjiga 2011.)

Upravo se vratila sa Sajma. Poslednjim atomima snage volje uspela sam sebe da isteram napolje, sekudnu pre no što bih morala da proglasim bankrot (doduše, to bi celoj priči dalo bratsko-pravoslavnu dimenziju solidarisanja sa Grcima, ali nisam ja na tom nivou tradicije). Potrošila sam i onu hiljadarku “za-ne-daj-Bože” sklonjenu u džep ranca onomad kad su mi maznuli novčanik. Toliko o mudrosti koja dolazi sa godinama.

Možda mi mudrost nabuja kad iščitam ovo što sam (jedva) donela sa Sajma.

Pošto sam prethodno dobila par preporuka od prijatelja, još sinoć sam rešila da obavezno kupim “2666” Roberta Bolana (meni potpuno nov pisac, ali su me zaintrigirale kritike, i Ekina preporuka), i “Smrt i njeni hirovi” Žoze Saramaga. Obavljeno, uz sajamski i popust na članstvo u “Laguninom” klubu čitalaca, jednu knjigu sam dobila za džabe.

Potom sam, na “Platoovom” štandu ugrabila “Ja i Ti” Nikola Amanitija i “Povratak kući” Bernarda Šlinka. Sergej Minajev “Duhless” kasni iz štampe, očekuju da ga sutra dobiju.

Sa planiranom kupovinom sa gotovo završila, pa sam se dala u potragu za “Pjesme uz koje ne plešem” Dragana Todorovića (podnaslov “priče o ljubavi, borbi i rock and rollu”). Davnih veselih osamdesetih čitala sam taj serijal u časopisu “Rock”, još mnogo pre nego što sam upoznala Todu. Mislim da sam tek mnogo godina kasnije povezala njega sa tim tekstovima. Osamdesete su trend (ovde su i devedesete, ali tad već nije bilo ni časopisa ni rock’n’rolla, pa ih se radije ne bih sećala). No, zaista pravi razlog je što mi se jako dopala “Knjiga osvete – bluz za bivšu Jugoslaviju”.

Te i dalje relativno punog novčanika, popeh se na galeriju. Tu odmah naiđoh na štand “Lire” (a rekoše da kragujevčani nemaju svoj štand?), gde me osvežiše, ponudiše mandarinama, a malo smo se prisećali i profesora Filološkog. Odoh nasmejana nad konstatacijom da moj život na relaciji Beograd-Kragujevac i nije tako težak, zamisli da sam kamiondžija, na primer? (Morala bih da nabavim Severinin poster).

Usput, konstatujem da je Vladeta Jerotić najplodniji srpski pisac, da nikada nije bilo više ruskih klasika u skupim povezima, te da sam skroz mimo sveta, jer me ne privlače ni kuvari, ni samopomoć, ni zdrava hrana, ni razne pravoslavno-duhovne ezoterije. Pomislio bi čovek da smo mi neki duhovan narod…

… kad me zapahnu brade. Na štandu “Pogleda” sam se uplašila od količine brada na koricama – sve Draža do Nikolaja, red do reda. Nisam ni taj tip, pa produžih do štanda “Anarhista”. Konstatujem u sebi da ne videh ni jednog Mladića (prošla moda od kad ga je uhapsilo), ali i nijednog Ulemeka (presušilo mastilo u CZ-u?). Lepo, bolje gajenje cveća, nego patriJotizam. Svima bolje.

A onda su stvari izmakle kontroli. Naleteh na “Slobodu” Džonatana Frenzena. Njegov prvi roman “Korekcije” mi je jedan od najboljih ikada pročitanih, ali ne naiđoh na istomišljenike. Uglavnom, on u Srbiji nije ni poznat, ni čitan, te da ga ne pomenuše u jednoj od epizoda “Gossip girl”, mislila bih da je tako i u ostatku sveta. “Slobodu” sam pikirala još pre mesec dana, ali mi je bila preskupa. Na Sajmu, upola cene. Taman da za uštedu uzmem i “Neka se veliki svijet vrti” Columa McCanna.

Ranac otežao, pije mi se kafa, ma i cigara bi mi legla. Da popijem kafu na Sajmu, a da za te pare mogu da kupim dva romana nobelovaca? (Ima za 100 dinara komad). Meni je to neprilično. Setih se da vazduh osvežava kao i kafa, pa izađoh. Obiđem krug, i uđem ponovo u Halu 2, gde su izlagali fakulteti, JAZAS, razne organizacije… negde u ćošku videh hrvatski štand. A tamo, Dučić, Radulović… zakon tržišta? Ili nešto drugo? Pitah za “Pesme…”, nemaju, ali me uputiše na štand Rijeke, odmah iz ugla.

Kod Rijeke prospekti i monografije Istre, neki stari profesor koji priča gde je sve živeo i radio, cveće… Pitam:”Imate li “Pesme uz koje ne igram?” “Pjesme uz koje ne plešem?” Biće da je to. ( U pravu je Ugo Vlaisavljević kad kaže da mi svi sa ovih prostora imamo setap za sve jezike, ali ih ne koristimo). Izvinjava mi se prodavačica što nema kesu (?), lepo. Tu sam odlučila da misiju završim (a i da nisam, mogla sam da plačem nad sledećom poslasticom, novčanik mi je prazniji od mozga u 8 uveče).

Odličan ulov. Biće to jedna topla zima.