Sreća 13
- Bio onaj jedan, tako izaš’o po cigare i nije se vraćao tri’es godina. E, tako ću, vala, i ja. Ima d’odem, i sam’ da me nema. Ćao, žohari! Pisaću im sa Kube. Ma, neću, bre ni da im pišem, šta ima da im pišem, neka ne znaju ‘de sam. A ja ću samo da uživam: koktel u jednu, tompus u drugu ruku, šešir na glavu k’o Šurda, pa kad zapekne Sunce, mal’ ga prebacim na oči. I da me baš briga i za pos’o, i za ženu, i za decu, ma za svi- hodao je dugom ulicom, pored malih radnji, i razgovarao u sebi, sam sa sobom.
Tog dana je bila plata, ali šef je tražio da se podnese izveštaj, izgubio se neki predmet, on je potpisao da ga je primio, u službi ga nema, a neka žena se bunila, poslala besne mejlove svim šefovima, skoro da je do ministra stigla. I onda šef pokrenuo istragu, štiti svoje dupe, mada je njegovo fino uglavljeno u fotelju godinama već, špil partijskih kartica iz godine u godinu bivao je sve veći, ali kad se uskomešaju oni odozgo, svako stavlja leđa uza zid. Još mu niko ništa nije konkretno rekao, ali je morao da napiše taj izveštaj, i da ga podnese šefu, pa će se videti šta dalje. Nije da će da izgubi posao, nije ni on baš od juče, ali mogu da ga premeste, a mogu i da ga kazne, jer kad ne znaju šta će, oni udare po najtanjem džepu.
- Što sebi ne skine 30%? Kad se dele bonusi, prvo sebe stavi na spisak, a kad su kazne, “odgovornost je individualna”. Ma nemoj! Individualna! Pričam ti priču. Da sam “individua”, ko moj šef, i njegova zamenica, da se učlanim tamo gde treba, i ja bi sad stavio prst u uvo. A nije da me nisu zvali, lepo mi rekli:”Vidiš kakva su vremena, svako čuva sebe, ako nisi sa nama, onda si… znaš i sam, nisi mali.” Rekli mu, i žena navalila:”Idi, nisi ni ti najgori, što mi uvek da budemo poslednje golje, šta te košta, sastanak u mesnoj zajednici nekad-nekad, niko ne mora ni da zna, šta te briga, nisi ni prvi ni poslednji, vidiš kakvo je vreme.”
A on se nećkao, zna on sve, nego misli se nešto, izdržao sam, bre, i koministe, i socijaliste, i demokrate, i koštunjave, i nisam uz’o knjižicu, e, pa, vala, neću ni sad. I nije da sam ja za nekog, nisam, nema pošten čovek za koga ni da bude, nego, bre, neću. Neću. Oću kad sednem kod kuma na slavu, pa kad počnu da se svađaju, i sve prebacuju jedan drugom, potuljeno, ja da kažem:
- Politika je kurva, prič’o moj deda, a ja s’ kurve ne idem! Naspi, kumo, još jednu, ne mog’ da i’ slušam više, dodijaše i Bogu i narodu s’ tu politiku!
- I zato ću, bre, da odem, ima sam’ da me nema, ima d’odem gde me niko ne zna i gde nikog ne znam, i da okrenem novi list. Svi će, bre, da se snađu, žena će da nađe drugog sutra, deca i treba da se snađu, dosta su bila na mojoj grbači, konju repove d’iščupaju, al’ neće to da radi, te nije to za njih, te mala plata, te mora se radi, te ovo- te ono. D’odem, da nikog i ne gledam i ne slušam više.
U susret mu je išao čovek, delovao mu je poznato.
- Ko ovaj beše, nešto mi poznat? – mislio se u sebi, ali čovek mu je već prilazio.
- Dobar dan, čujem, žalite se na sreću?
- Ja se žalim? Jok, prijatelju, ni na šta se ja ne žalim, Sve mi je potaman. A ti d’ideš kod onog što te posl’o, i da mu kažeš da ja na provokatore ne nasedam, nisam ni onomad, u vojsci, kad je bio jedan zadužen samo za mene, a taman da ću sad, u ove godine. I miči mi se s’ puta, odbrusio mu je i nastavio bržim korakom dalje.
- On će mene, mene naš’o! To ga onaj šef posl’o, da me ispita, da lanem, pa posle, i kazna i disciplinska, i prič’o si tu i tu, to i to. Eve im ga, na!
Morao je da stane, da prođu neka kola.
- Nego, ‘de sam ono beše stao? A, da, ću d’odem. Oću, ne zvao se ja Mile, ću d’odem, da i’ ne gledam više, nikog.
Popeo se mračnim stepeništem, neko je opet ukrao sijalicu iz hodnika zgrade, i uhvatio za kvaku svog stana. Brava je bila zaključana. Jedva je našao ključ, zapao je u pocepanu postavu džepa od kaputa.
- I ‘de je sad ta žena? Kako još nije došla kući?
Izvadio je mobilni telefon, i pozvao ženin broj.
- Birate nepostojeći broj, čuo se hladan ženski glas sa automata.
- Gle, ova! Ona pametnija od mene! Otišla. Al’ će se vrati kad ogladni, što kažu ljudi.
***nastaviće se…
1 Response
[…] Sreća 13 […]