Tagged: sreća

Sreća – epilog

Napolju su se čule petarde i trubači, iz daljine je odzvanjao limeni zvuk. Neko je slavio odlazak godine, čijoj se sreći i lepoti radovao, samo tren ranije.

Sreća 14

Juče mi je ušao čovek, onako, običan neki čovek, ni da mu odredim godine, ni šta je po zanimanju, ni odakle je. Taj je hteo da pričamo o sreći.

Sreća 13

Bio onaj jedan, tako izaš’o po cigare i nije se vraćao tri’es godina. E, tako ću, vala, i ja.

Sreća 12

Ovi kolači su ista ja: malo kvrgavi, malo rastureni, negde im nedostaje neka ivica, potpuno su nesavršeni, i zato liče na mene.

Sreća 11

Drugi muževi izvode žene na doček Nove godine, u kafić, restoran, ti mene na žurku u hitnu, pa na afterparty u Urgentni centar, šalila se, snagom koja joj se naprasno vratila.

Sreća 10

Jeftine parole premrežile su svet, nema čistog neba, sve su motivacije, afirmacije, informacije, formacije.

Sreća 9

Oni se tako čvrsto drže jedno za drugo, i toliko dugo hodaju Zemljom, da znaju sve puteve, za njih nema pogrešnog.

Sreća 8

Od nje su kupovali cveće, kad idu u posetu, onima za koje se nadaju, i onima za koje nade više nema.

Sreća 7

Taj pogled, pun prećutne molbe i nade, očekivanja da će ona pomoći, da je sve u njenim rukama, nikada neće moći da potisne iz teških sećanja.