Tagged: usrećiti

Sreća – epilog

Napolju su se čule petarde i trubači, iz daljine je odzvanjao limeni zvuk. Neko je slavio odlazak godine, čijoj se sreći i lepoti radovao, samo tren ranije.

Sreća 14

Juče mi je ušao čovek, onako, običan neki čovek, ni da mu odredim godine, ni šta je po zanimanju, ni odakle je. Taj je hteo da pričamo o sreći.

Sreća 13

Bio onaj jedan, tako izaš’o po cigare i nije se vraćao tri’es godina. E, tako ću, vala, i ja.

Sreća 12

Ovi kolači su ista ja: malo kvrgavi, malo rastureni, negde im nedostaje neka ivica, potpuno su nesavršeni, i zato liče na mene.

Sreća 10

Jeftine parole premrežile su svet, nema čistog neba, sve su motivacije, afirmacije, informacije, formacije.

Sreća 9

Oni se tako čvrsto drže jedno za drugo, i toliko dugo hodaju Zemljom, da znaju sve puteve, za njih nema pogrešnog.

Sreća 7

Taj pogled, pun prećutne molbe i nade, očekivanja da će ona pomoći, da je sve u njenim rukama, nikada neće moći da potisne iz teških sećanja.

Sreća 5

Nisu joj se udvarali, nije tu bilo igrica, čežnje, nagoveštaja, prilazili su joj kao poslovnom projektu i odmah prelazili na stvar.

Sreća 4

Neko je besno pisao kako nije u redu nešto, nije imala snage ni da čita šta nije u redu, biti u redu je vest, sve ostalo su svakodnevne trivijalne pojave.