Šta mi na kraju ostane i čemu na kraju služim u ovom vrtu bede, zla i očaja u koji se pretvorio današnji svet, nego da se radujem malim radostima, suzim nad malim pobedama, volim moj mali život i ljubim ovo malo svetlosti što tamu razdvaja?
Strah od sebe, od onog nepoznatog i neočekivanog, a koje ispliva, kad-tad, me je naučila da ne sudim. Da u određenim okolnostima, pod određenim pritiskom, mogu da budem sve ono čega se i gnušam i plašim.