Tagged: porodica

Tata

Čuje finese u glasu, čuje i ono što mi je u glavi, sve čuje. Dobro sam, drugima je dovoljno. Ne i njemu.

Čovek, delo i vera

Pogrešno može biti samo ono što učiniš na štetu svoje duše i štetu drugog čoveka. I ako ne možeš da oprostiš drugome ili sebi ljudsku slabost.

Deda

Kako su raspusti bili dugi, deda je za svaki dan imao plan. I svakog dana me je vodio na neko drugo mesto: na jezero, na bazene, u muzeje. Deda i unuka su obilazili redom sve muzeje u Kragujevcu, od Narodnog, preko onog u Šumaricama do Zastavinog. I galerije, i spomenike… ali najviše smo voleli muzeje. Kustosi su bili ljubazni. I nikad nikog drugog tu nije bilo, a mi smo im kratili duge dane. Ja sam zapitkivala, deda je zajedno sa mnom razgledao, oni su odgovarali. Sledeće godine ponovo. Posebno su nas voleli u Dečijoj biblioteci, zvali su nas „devojčica i deda“. Zimi, kad napada sneg, deda je išao sam na drugi kraj grada, da mi zameni knjigu. I prenese pozdrave bibliotekarki.

Šta je porodica ili početak odmora u Srbiji

Kad me mal’ko pro’šo bes, počeh da razmišljam da ništa više ne priznajem. Ni muža, ni decu. Šta sam im ja, kad se ne prezivam isto? Ako ne mogu osiguranje da platim, kako da uradim nešto više – da ih upišem u školu, vodim kod lekara, plaćam obaveze?